Lična iskustva sa nedostatkom kalcijuma

Tokom letnjeg perioda na plaži, jedno dete je doživelo neuobičajeno stanje - izgledalo je potpuno svesno, ali u isto vreme omlitavelo i izgubljeno. Roditelj je u panici pokušao razne načine da "probudi" dete, da bi na kraju par gutljaja gaziranog pića pomoglo. Nakon konsultacija sa pedijatrom, saznali su da je uzrok bio pad nivoa kalcijuma u organizmu usled vrućine.

Ovo iskustvo pokazuje koliko je kalcijum zapravo bitan za normalno funkcionisanje organizma, posebno kod dece. Nedostatak kalcijuma može izazvati simptome poput mišićne slabosti, privremene dezorijentacije i čak gubitka svesti.

Šta je kalcijum i zašto je neophodan?

Kalcijum je mineral od izuzetnog značaja za organizam. On je:

• Gradivni element kostiju i zuba
• Neophodan za mišićne kontrakcije
• Ključan za prenošenje nervnih signala
• Važan za izlučivanje hormona i enzima

Organizam stalno održava određeni nivo kalcijuma u krvi kako bi svi životni procesi nesmetano funkcionisali. Kada kalcijuma nema dovoljno u ishrani, organizam ga oslobađa iz kostiju, što dugoročno može dovesti do slabijenja koštane mase.

Izvori kalcijuma u ishrani

Dobri izvori kalcijuma uključuju:

• Mleko i mlečne proizvode (jogurt, sir, pavlaka)
• Lisnato zelenje (kelj, brokoli, spanać)
• Sojine proizvode
• Orašaste plodove i seme (susam, bademi, seme suncokreta)
• Ribu sa kostima (sardine, losos)
• Vode bogate kalcijumom

Važno je napomenuti da neki biljni izvori kalcijuma (kao što je spanać) sadrže oksalnu kiselinu koja može smanjiti apsorpciju kalcijuma. Zato je važno kombinovati različite izvore ovog minerala.

Preporučene dnevne količine kalcijuma

Dnevne potrebe za kalcijumom variraju u zavisnosti od životnog doba:

• Deca i adolescenti (do 25 godina): 1000-1200mg
• Odrasli (preko 25 godina): 800-1000mg
• Trudnice i dojilje: 1200mg
• Žene u menopauzi: 1200mg

Kod dece se čak 60% unetog kalcijuma usvaja, dok se kod odraslih taj procenat smanjuje na 15-20%. Zbog toga je posebno važno obratiti pažnju na unos kalcijuma u detinjstvu i adolescenciji.

Kako poboljšati apsorpciju kalcijuma?

Da bi organizam što bolje iskoristio kalcijum iz hrane ili suplemenata, važno je:

• Obavezno kombinovati unos kalcijuma sa vitaminom D
• Uzimati manje količine kalcijuma u više doza (najviše 500mg odjednom)
• Kod suplementacije, odabrati oblik kalcijuma koji najbolje odgovara (citrat, karbonat, laktat)
• Voditi računa o odnosu kalcijuma i fosfora u ishrani
• Baviti se fizičkom aktivnošću koja opterećuje kosti (hodanje, trčanje, skakanje)

Suvišak kalcijuma - kada treba biti oprezan?

Iako je retkost, prekomerni unos kalcijuma može dovesti do:

• Stvaranja kamena u bubregima
• Smanjene apsorpcije drugih minerala (gvožđa, cinka, magnezijuma)
• Problema sa probavom (zatvor, nadutost)

Osobe sa oboljenjima bubrega, srčanim aritmijama ili sklonošću ka stvaranju kamena u bubregima treba da budu posebno oprezne sa dodatnim unosom kalcijuma.

Kalcijum tokom letnjih meseci

Leti, zbog povećanog znojenja i izlaganja suncu, organizam može brže gubiti kalcijum. Zbog toga je važno:

• Povećati unos kalcijuma kroz ishranu
• Izbegavati prekomernu potrošnju čokolade koja može smanjiti apsorpciju kalcijuma
• Piti dovoljno tečnosti
• Kombinovati unos kalcijuma sa magnezijumom

Osobe alergične na sunce ili ambroziju često imaju povećane potrebe za kalcijumom tokom leta.

Zaključak

Kalcijum je esencijalan mineral za zdravlje kostiju, zuba i normalno funkcionisanje organizma. Iako se najčešće povezuje sa mlečnim proizvodima, postoji mnogo biljnih izvora ovog minerala. Važno je održavati ravnotežu - ni previše ni premalo kalcijuma. Leti, zbog povećanih gubitaka, treba obratiti posebnu pažnju na unos kalcijuma, posebno kod dece. U slučaju sumnje na nedostatak ili suvišak kalcijuma, uvek je najbolje konsultovati lekara.